BG online

Lični razvoj

Da li ste anksiozni?

STRAH KAO POTISNUT ENTUZIJAZAM

Verujete da vam se dešavaju samo loše stvari ili možda imate li osećaj da ludite?
Strah se definiše kao emotivi odgovor na stvarnu ili zamišljenu sadašnju opasnost, a  anksioznost kao odgovor na stvarnu ili zamišljenu buduću situaciju. Mnoge osobe sebe samozaplašuju, iako na nekom nivou znaju da su njihovi strahovi imaginarni. Ipak, to ih ne sprečava da se ponašaju kao da je opasnost stvarna. S druge strane, kao terapeut nastojim da proverim sve u vezi činjenica i koliko je potencijalna opasnost realna.

Kako da vrednujem sebe?

Žena koja je na psihoterapiji jer oseća strah, izložena je stalnom maltretiranju od strane nevenčanog partnera. Ona treba da nauči kako da se zaštiti i počne da vrednuje sebe. Ipak, mnogo je više onih koji se plaše trenutnih ili budućih situacija koje nisu opasne, iako se ponašaju kao da jesu i time smanjuju kvalitet svog života. Tada ih navodim na konkretnu scenu i primere u kojima ih zatičem u strahu.
Kad mlađi klijent kojem je ugrađen fibrilator radi održavanja srčanog ritma krene da izbegava svaku vrstu aktivnosti radi predupređivanja eventualnog  poremećaja srčanog ritma, on sebe pasivizira usled straha od neželjenog dejstva, čime sebe zaplašuje. Ne želi da jede, niti mnogo da govori s drugima, kako „ne bi izazvao simptom“. Iako se realno to dejstvo promene ritma i može desiti, u ovom slučaju ova medicinska „ugradna komponenta“ upravo pojačava njegovu zaštitnu funkciju koju on ne prepoznaje. Njemu ova zaštita deluje kao pretnja. On  priča o teskobi, o ubrzanom srčanom radu, o znojenju i ubrzom pulsu.

„Počinjem da ludim….“

Strah se kod većine javlja spontano – nekad i ne postoji specifičan okidač ili očigledan uzrok. Često se osoba oseća „kao da ludi“ a čak ima strah od umiranja.
Treća osoba se plaši da izađe na ispit. Ona odlaže ispitnu situaciju i kaže da je uvek čekala da bude poslednja. Izlazi na ispit u poslednjem roku i poslednji dan sa poslednjom mogućom šansom i opcijom da prođe. Kad se ova osoba poveže sa senzacijama u svom telu, ona govori o drhtanju. Kad je zamolim da pojača ovu drhtavicu, kaže da oseća neku vrstu uzbuđenosti. Time dolazi do osećanja od kojeg se zapravo  suzdržava. Upravo to je naglasio i mudri geštalt terapeut Fritz Perls koji je rekao da je „razlika između anksioznosti i uzbuđenja jedan duboki udah“. Meni se dopala i izjava koju sam davno pročitala da je „strah ugušeni entuzijazam“.

Razdvajanje uverenja od osećanja

Izmišljeni zaključci su česta slika katastrofičnih očekivanja. Klijent koji poslednjih godina slabo ili vrlo retko izlazi iz kuće doživeo je različita neprijatna  iskustava. On ih je generalizovao i pojačao, pa tako ona sada služe kao „uverenje vodič“ kroz njegovu onesposobljenost, sa izgovorima da ne može dalje. Kako je u međuvremenu usled samoizolacije dobio i na telesnoj težini, njegov self imidž se dodatno pogoršao. U zaključcima o sebi i svetu, on ne razdvaja uverenja od osećanja, nego ova sprega postaje njegov začarani krug dok vreme prolazi. Briga je često generalizovana i ima više različitih „meta“- od kuće, zdravlja, dece, porodice, pa i budućih situacija. Ovde je karakteristično „šta ako“ i preokupacija sa hipotetičkim neprijatnim ishodima ili situacijama u budućnosti. Problem kod većine ljudi sa anksioznošću je što vrlo inteligentno upravljaju svojom glavom, ali ne i činjenicama koje im se događaju.

Kako mozak prepoznaje strah?

Kad kora velikog mozga ne inhibira reakciju amigdale (male strukture koja nam ukazuje na emocionalne sadržaje), već „oglašava alarm“,  tad ona tretira uzbuđenje kao indikator da pretnja zapravo postoji. Tad ovaj lažni alarm nastavlja da alarmira i čini da se osoba nađe u začaranom krugu straha.
Kako bi se naučili novi načini kojima može da se ublaži anksioznost, neophodno je izlaganje situacijama koje okidaju strah tako da osoba te situacije može da podnese.

Anksioznost kao lažni glasnik

Kod strahova se u narodu uvek pominjao izraz „prati šta ti stomak kaže“. Problem je u tome što „osećaj u stomaku“ laže kod osoba koje pate od anksioznosti! Taj osećaj može da ubedi osobu da je u opasnosti, a u stvarnosti je osoba sigurna. Ako osoba sa anksioznim poremećajem prati svoj „osećaj u stomaku“ tad u stvari pojačava anksioznost. Da bismo odneli pobedu nad „tiranskom vladavinom“, engleski terapeut Widdowson kaže da bi osobe trebalo da nauče da ne prate ono što im anksioznost poručuje. Anksioznost je lažan glasnik. Najbolji način da se izbegne pojačavanje anksioznosti jeste da se uradi suprotno od onog što anksioznost diktira. Rešenje je paradoksalno: ne treba raditi ono što lažan glasnik poručuje, već prigrliti nelagodu koju prouzrokuje.

Psihoterapija

Veliki broj terapijskih škola i pravacase bavi ovim poremećajima. U mojoj praksi tehnike kombinujem u zavisnosti od klijenta i njegovih aspiracija. Neke od metoda su i zabavne jer su paradoksalne. Ukoliko je osoba kreativna ona sebe može da okupira i nekim novim doživljajima karikirajući sebe u scenama koje doživljava i to svaki put drugačije kad krene da se samozaplašuje. Ovaj terapeutski paradoksalan stav znači da će klijent sa terapeutom aktivno testirati istinitost svojih iracionalnih uverenja kroz različite bihevioralne eksperimente, da će se izlagati situacijama kojih se plaši kako bi smanjio intenzitet straha, a time smanjivao i izbegavanje situacija kojih se plaši. U slučaju klijenta koji nosi fibrilator on će početi da se kreće iako se boji, u slučaju osobe koja odlaže ispit otići će da prisustvuje jednom od ispita na koji će izaći, dok u slučaju osobe koja ne izlazi iz kuće zadatak bi bio da ode da prošeta sa detetom u vreme kad je manje izložen pogledima.
U psihodinamskom smislu osoba često otpisuje ili iskrivljuje relevantne informacije. Bilo da preuveličava pretnje, podcenjuje svoje sposobnosti ili rešavanje različitih situacija. Ovo sve može imati veze i sa nekom vrstom skriptnih uverenja tipa:  „Ne mogu to da podnesem“, u smislu „Nisam dovoljno jak“, ili „Drugim ljudima se ne može verovati jer imaju loše namere“, kao i npr. „Svet je opasno mesto“ jer se „Samo loše stvari dešavaju ljudima kao što smo mi“.

Simptom kao „prijatelj“

Kod mnogih poremećaja, a posebno kod anksioznosti nastojim da klijent prihvati simptom kao svog „prijatelja“ koji daje pravac njegovom iskustvu. Iako u početku klijenti budu iznenađeni, oni vremenom shvate da boreći se protiv nje i izbegavajući anksioznost, zapravo je pojačavaju. Prihvatanje je ključ. Anksiozan klijent koji veoma napreduje tokom terapije će nastaviti da sebe gura izvan zone komfora i povećavaće svesnost u vezi sa netačnim percepcijama i subjektivnim interpretacijama. Na taj način pomažem klijentu da ponovo sagleda situaciju, što uključuje redukovanje njegovih dečijih strategija i izbegavanje anksioznih situacija. Osoba vremenom razvije nove veštine kako bi podnela situaciju koja bi inače izazvala anksioznost.

Maja Pavlov
Foto: Dario Konstatinović

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
„Ta u svakodnevnom životu“, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Poštovanje sopstvenih osećanja
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići „krizu srednjih godina“?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
KONCERT ZA 1000 FANOVA U MIKSERU Kultna grupa Babe održala…