BG online

ZDRAVLJE

Brze šetnje bez mobilnog telefona čuvaju srce

Posledice života pod stresom (prof.dr Aleksandar N. Nešković)

 

Pre tačno 120 godina u laboratoriji kompanije Bayer sintetisana je čista i stabilna acetilsalicilna kiselina, koju svakodnevno koriste milioni ljudi širom sveta i nalazi se u vidu Aspirina u skoro svakoj kućnoj apoteci. Bayer i u Srbiji obeležava 120 godina od sintetisanja acetilsalicilne kiseline u svojoj laboratoriji koja pored toga što ublažava bol, deluje protiv zapaljenja i smanjuje temperaturu, a kod osoba sa određenim nivoom kardiovaskularnog rizika može sprečiti srčani i moždani udar. Niske doze acetilsalicilne kiseline u celom svetu su priznate kao osnovna terapija u prevenciji srčanog i moždanog udara, pa tako i ima široku primenu u oblastima medicine kao što su kardiologija i neurologija.
Upravnik Klinike za internu medicinu KBC Zemun, kardiolog prof. dr Aleksandar N. Nešković podseća da milioni ljudi u svetu koristi Aspirin u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kao i da je to moćan antitrombocitni lek, jedan od onih koji je od samog nastanka najviše ispitivan u svetu.
-Redovnom upotrebom Aspirina se može sprečiti veliki broj prevremenih smrti. U cilju efikasnog smanjivanja faktore rizika, olakšavanja tegoba i produžavanja života, veoma je važan individualni pristup svakom pacijentu. Aspirin smanjuje smrtnost, a doživotno ga koriste ljudi sa stentom i preležanim infarktom, jer je lek koji može sprečiti ponovne srčane i moždane udare. Ono što uvek napominjem je da se u svrhu lečenja i prevencije kardiovaskularnih bolesti aspirin koristi isključivo u dogovoru sa lekarom koji će proceniti da li i na koji način lek treba koristiti- kaže dr Nešković.

Kako čuvati svoje srce?

Usled neurednog , brzog i stresnog života mnogi ljudi su sve češće izloženi brojnim faktorima rizika za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, a samim tim su i ozbiljni „kandidati“ za promenu životnog stila.
-Svima savetujem da pokušaju da se postave na svoj način prema faktorima rizika kojih nije malo. Neke je itekako moguće smanjiti, dok s druge strane niko ne može da promeni svoje godište, pol, genetsko nasleđe, ali je zato moguće prestati s pušenjem, smanjiti telesnu težinu, regulisati šećernu bolest i krvni pritisak, povećati fizičku aktivnost.
Najteže ljudima po rečima dr Neškovića pada prestanak pušenja i uvođenje redovne fizičke aktivnosti jer pre svega mnogi nemaju vremena za sebe.
-Preporuka je da bar tri puta nedeljno odlaze u brze šetnje i to bez mobilnog telefona jer ako ga imate uz sebe, opet ste izloženi nekoj vrsti psihosocijalnog stresa- napominje dr Nešković. –Tih sat vremena treba da ljudi odvoje za sebe, održavaju formu koliko je moguće, a to će efikasno sprečiti nastanak komplikacija arteroskleroze. Oni koji imaju izražene faktore rizika, uz dogovor sa svojim lekarom, trebalo bi da koriste uz aspirin i još neke lekove, kao što su, na primer, lekovi za regulaciju hipertenzije, šećerne bolesti i povišenog holesterola. Najveći izazov je sve ovo i za zdrave ljude jer oni misle da su besmrtni i da ništa ne može da im se dogodi. Razlika od onog „da ništa ne može da se dogodi“ i „da mu se dogodilo nešto vrlo loše“ je u nekoliko sekundi.

I siromašni su pod stresom

Psihosocijalni stres nije samo vezan za profesiju, već mu je izložen veliki procenat populacije koji je na ivici egzistencije, a pri tom školuje decu i ima ozbiljne finansijske probleme.
-Ti ljudi naporno rade za niske plate i nadnice, a taj osećaj je ekvivalentan visokom psihosocijalnom stresu. Menadžeri sa visokim platama vode stresan život na stresnom poslu, pa je i ta grupa vrlo izložena riziku od dobijanja kardiovaskularnih bolesti. Naša zemlja je na samom vrhu u Evropi po učestalosti srčanih udara, a ono što doprinosi tako visokom procentu je i to što nemamo zaštitini mehanizam psihosocijalnog mira kao stanovnici nekih drugih zemalja. Moja preporuka je da svako za sebe nađe meru. Neke stvari se u 30 ili 35 godina neće desiti, ali ono što u tom životnom dobu radimo i kako se odnosimo prema sebi je ulaganje u budućnost- zaključuje prof. dr Aleksandar N. Nešković.

B.Gajić

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
 VRATITE RADOST U PORODIČNI ŽIVOT (KAKO DA VAS DETE SLUŠA…