Intervjui

Sasvim lično- Bogdan Stevanović BLOGDAN

VESELIJI OD SVOJIH TEKSTOVA

“Mene teme nalaze, a ne ja njih”- ovako počinje svoju priču momak čiji je blog imao preko milion poseta u prošloj godini. O njemu čitaoci Blogdana (www.blogdan.rs) znaju sve, a u stvari gotovo ne znaju ništa.
Bogdana Stevanovića internet publika poznaje kao Blogdana, njegove opaske, teorije i zaključke često citiraju na društvenim mrežama i van njih. Ovaj otresit, duhovit, ponekad sarkastičan mladić piše o svemu što ga tišti, bavi se dubokim životnim temama na pitak, šarmantan, ponekad i šaljiv način. Nepogrešivo gađa u centar i suštinu problema i uvek je vrlo iskren. Pišući je sebe u potpunosti ogolio i podelio sa celim svetom svoje tuge, dileme, razočaranja, radosti…

Ko je Blogdan?

Uprkos njegovoj otvorenosti, gotovo nikakvih informacija nema u javnosti o ovom kreativnom momku, pa čak ni na njegovom blogu jer, kako kaže, nije ljubitelj klasičnih biografija i eksponiranja.
BGonline je pronašao Bogdana. U Barseloni. Ne, nije se tamo zatekao, već on u španskoj metropoli živi godinu dana. Rođen je 1988. godine i ovaj podatak će sigurno mnoge iznenaditi jer su njegovi tekstovi teži, snažniji i mudriji od svega 27 godina koliko ima Bogdan. Pisanje mu je donelo radost i saznanje da nije usamljen u svojim razmišljanjima, stavovima i životnim vrednostima. To ga ispunjava i motiviše da iako u offline svetu radi neke potpuno drugačije stvari, njegov Blogdan dobije svoju šansu i online život. Danilo Kiš, Mika Antić, Bukovski, Almodovar su neki od umetnika u kojima pronalazi inspiraciju.
Do pre godinu dana blogdan.rs čitao je uzak krug ljudi, ali kada je otvorio fb stranu Bogdan je napravio opštu pometnju na najpopularnijoj društvenoj mreži. Sada njegove tekstove redovno čita na desetine hiljada ljudi.
-Veseliji sam od svojih tekstova- kaže Bogdan za BGonline.- Nemam namrštene dane. Možda je samo moj alter ego takav i puštam ga da ponekad na papiru bude mračan. Pišem kad me stigne inspiracija, bez cenzure, pa i kad opsujem to ne radim da bih bio skandalozan, već je nekako u kontekstu priče i sa smislom.
Na pitanje da li je razmisljao o tome da Blogdan dobije prostor u nekom tv formatu, Bogdan kaže da bi bez razmišljanja pristao da bude domaćin tv show programa ”21 dan sa… “ i provede pred kamerama tri nedelje sa nekim iz svratišta, sirotišta ili u enklavi na Kosovu. Želja mu je da radi intervjue sa anonimnim ljudima koji imaju velike životne priče uveren da su mnogi zastranili u identifikovanju sa selebritijima i da nam nedostaju istinite životne priče koje sa sobom nose poruku i motivaciju.
Diplomirao je turizmologiju na Geografskom fakultetu, a master studije turističkog novinarstva završio je u Barseloni. Nakon mastera, u Srbiji je nekoliko godina radio u struci, ali je nakon toga ipak odlučio da se vrati u Španiju.
– Ponosim se što sam Srbin, ali u Srbiji imaš dve opcije- da prihvatiš nepromenjivo ili da menjaš svoje okolnosti. U Španiji sam stvorio dostojanstven mikrosvet, mada Srbija nije precrtana na mojoj mapi sveta. Blog je moj kreativni ventil, a u Barseloni radim dva posla, jedan na aerodromu, a nekoliko puta nedeljno zaposlen sam kao obezbeđenje u jendom noćnom klubu. U Srbiji je dobro živeti zato što je ona odlična planina za visinske pripreme pred predstojeću takmičarsku sezonu. Posle nemaštine, inflacije, gladi, bombardovanja, korupcije, afera, našim ljudima uređen sistem u razvijenim zemljama dođe kao banja. Posle vojničkog kampa zvani Srbija, nema bitke koja jednom Srbinu/Srpkinji može biti teška. Snalažljivost, posvećenost i fokusiranost imamo na nivou kontra obaveštajaca.

Deficit u ljubavi

“Nije dete dupe da ga ima svako” i “Jel mlada trudna, il je ljubav prava” su najčitaniji tekstovi ovog popularnog blogera. U tim pričama otkrio je i neke najličnije delove sebe, bez kočnica i stega.
-Rešenje za sve je unutar nas i u ljubavi koju delimo sa svetom- kaže Bogdan.- Ako ne pises iz srca i m…nećeš biti čitan. Lečenje kroz pisanje je odlična terapija. Ako ne umete da pišete sa ljubavlju, zbog ljubavi i o ljubavi- bolje ćutite. Danas je svega previše, osim ljubavi. Tu smo u deficitu.
Ne krije da mašta o tome da ima dvoje dece koja mu godinama neće dati da se naspava, o nekom trpezarijskom stolu sa mnogo stolica oko njega koje bi bile pune porodice i prijatelja. I o obaveznim nedeljnim ručkovima. Priželjkuje da njegova životna i ljubavna priča budu ono o čemu naglas sanja. Priznaje i da ne voli praznike jer mu u to vreme najviše nedostaje ono čega više nema i da se tada najjasnije seti jedne daleke porodice i praznične atmosfere. Kao dete razvedenih roditelja i jedinac teško je podneo kraj tog braka. Danas je u miru sa tim i tek ponekad podigne glas na svom blogu na tu temu i kaže da ima poriv da uradi kastraciju muškarcima “koji prave decu jer im je vreme”, a histerektomiju ženama “koje rađaju decu jer misle da im isto to vreme ističe.”blogdan4

Muške suze

Bogdan Stevanović kaže da ne misli da je premlad da bi govorio o nekim temama jer, kako podvlači, neke stvari ljudi znaju dovoljno i sa 15 godina, a neke nedovoljeno i u osamdesetoj. Gotovo uvek piše brzo i sa lakoćom. Samo ponekad ima trenutaka kada brusi tekst, “meri” da li su mu neke reči možda ipak preteške, da li nešto može da se kaže jasnije ili na drugačiji način.
-Uopšteno govoreći, mojim pisanjem želim da pokažem da nije strašno reći šta misliš, da treba imati hrabrosti da se naglas iskaže ono što ti je u glavi. Ne treba gutati ono što ti se servira, a potrebno je razumeti da nije strašno ako se drugi ne slažu sa tobom sve dok svoje stavove umeš da izneseš jasno i argumentovano- kaže Bogdan. -Jedan od najbitnijih ličnih ciljeva mi je da nikad ne prestanem da pišem, da me ne udave rutina kapitalizma u koju svi katkad zapadamo, nemanje vremena, imanje suviše obaveza, jurenje za novcem, poslom, materijalnom sigurnošću… Pored toga, voleo bih jednog dana vidim moju započetu trilogiju na policama u nekoj knjižari. Prevedenu na par svetskih jezika.
Ono što Bogdan na svom blogu, ali i svojim primerom želi da poruči je da se prilike ne čekaju, već se stvaraju.
-Nisu nam drugi krivi za lične neuspehe. Treba prestati sa žaljenjem na sve i svakog. Ili prihvatite kako je i ćutite, ili menjajte sve na bolje. Ne treba odustajati od svojih ciljeva.
Ispisao je Bogdan mnogo stranica i o muško- ženskim odnosima, emocijama, ličnim brodolomima, situacije u tim okvirima nazvao pravim imenom, a za muške suze misli da su jednako teške kao i one ženske.
-Mislim da su slane i tečne isto koliko i ženske, jer na kraju svi smo prvo ljudska bića, a potom muškarci ili žene. Ne mislim da su ništa ređe nego ženske, samo su možda tiše. I to ne zato što muškarci ne jecaju, već zato što nas je društvo etiketiralo da smo “plačipičke” ako plačemo, a ne emotivni ko sva živa bića. Kao što je etiketiralo žene koje vole seks da su kurve, a ne živa bića svesna svoje seksualnosti.

Poruka deci razvedenih roditelja

Bogdan kaže da je utkao sebe u svako svoje ispisano slovo i dodaje da nije važno koliko ljudi ga čita, već kakvu poruku im šalje. Ukoliko je iskrena- ona će sama naći put.
-Sve što pišem ja to živim, osećam i radim. Teme su u većini slučajeva neke aktuelne stvari koje u tom trenutku proživljavam, o kojima razmišljam ili koje me tište. Tako smo i došli do mojih ličnih priča na blogu, pa i teme o razvodu mojih roditelja. Moja poruka deci koja su to prošla je da moraju znati da su roditelji, ma kako ih vi doživljavali, samo obični ljudi od krvi i mesa, da imaju pravo da greše, imaju pravo na svoje “ja”, na svoje „ne“ i na svoj izbor. Ne svađajte se sa njima jer im je vrlo verovatno dozlogrdilo svađanje sa samima sobom. Ne nabijajte im na nos sve što imate, jer su sigurno dovoljno odbijali glave o zidove svojih bračnih soba. I oprostite im zbog vas samih, jer sve dok ste zlopamtila nećete imati priliku da budete bolji ljudi. Dok ne rasčistite sa lošim stvarima iz prošlosti svoje porodice, nećete moći da budete dobar primer onoj novoj koju gradite.
Iako jedna od teorija kaže da se deca razvedenih roditelja često plaše braka Bogdan, nije iz te priče. Kaže da priželjkuje da ima svoju porodicu.
-Miislim da mi, deca razvedenih roditelja, ni ne znamo šta brak zapravo znači jer smo ceo život pred očima imali primer braka koji nije opstao. Zato ili se srlja u brakove ili se ima otpor prema tome. Danas se brak kao institucija umnogome razlikuje od onog što su naši roditelji imali, tako da se možda to i ne može porediti. Rekao bih pre da je bitnija emotivna zrelost i spremnost na dvojstvo, a to je već lična stvar svake osobu nezavisno od toga da li je dete iz propalog ili harmoničnog braka. Jer, ne vaspitava dete brak već roditelji.

Razgovori sa sobom

Duhovito je Bogdan zaključio u svom tekstu “Jel mlada trudna il je ljubav prava?” : “Ranije su mladenci posle svadbe ulazili pravo u avion pa na medeni mesec, a sada ulaze u deveti mesec pa pravo na ginekološki sto.”
-Da razjasnimo odmah – nemam ništa protiv žena koje su trudne ušle u brak. U naslovu se pominju trudne mlade, ali tekst se odnosi na stihijsko štancovanje dece od strane oba pola samo zarad ispunjavanja društvene norme, a bez ikakve svesti o tome. Dakle, moj stav je da decu treba imati onda kad smo spremi da im pružimo prvo ljubav, a potom i sigurnost. Zanimljiv mi je bio komentar na taj tekst: „Ja sam se udala na prazan stomak“ što mi je dalo ideju da je članak mogao da se zove i “Udaja na prazan stomak.” Nikad ne pojašnjavam šta sam hteo da kažem, zato se ni ne upuštam u debatu u komentarima ispod teksta.
blogdan5Za Bogdana Stevanovića pisanje je i zabavno i lekovito.
-Pisanje je jedna vrsta refleksije. Pišući čovek razgovara sa sobom i preispituje se. To je neka paralelna dimenzija u koju pobegneš od svega da bi bio sam sa sobom. Pametni ljudi obično uvek znaju šta misle, a ja izgubljen u lavirintu interpunkcijskih znakova, saznam šta mislim tek kad pročitam šta sam napisao. Na blogu jedino do sad nisam podelio svoje podatke iz lične karte, sve ostalo što je lično napisao sam tamo. Tu ima i raskida i ponovnog zaljubljivanja i propalalih dugogodišnjih prijateljstava i porodičnih problema i bratskih ljubavi i razočaranja i političkog opredeljenja. Ne bih mogao da izdvojim nešto što je najličnije, jer moj blog je pisan iz prvog lica tako da nema mesta za doziranje, glumu, život pod maskom. Ja sam tamo go.

Lekoviti osmesi

Ljudi u 21. Veku, naročito oni koji žive u urbanim sredinama su anksiozni. Veoma je popularno koristi usluge od life coach-eva do psihoterapeuta. Kakav je tvoj stav o tome?
-Nema danas mnogo leba za lajfkoučeve jer je popularno kukati. Nije sreća ulica pa da ti drugi kažu gde da je nađeš.Psihijatri bi danas imali pune ruke posla pre nego psihoterapeuti. Iskreno, ja sam od onih osoba koje uče isključivo na svojim greškama. Ne verujem da je ringla vrela dok se ne opečem. Zato smatram da u životu stvari najbolje rešavamo sami kroz padanja i ustajanja, ako smo voljni da ih rešimo. Nema tog saveta koji može da pomogne osobi koja ne želi pomoć. Osobi koja zna da joj treba pomoć ume i osmeh neznanca na ulici da shvati kao lek.
Kad ga stignu loše misli kaže da nije reprezentativan primer za to kako se izboriti sa tim, a onima koji stalno traže krivca za svoje probleme poručuje da se pogledaju u ogledalu i potraže ga tamo.
-Jako dobro poznajem svoje mračne mentalne dubine i ne bojim se da u njih potonem. Kao u živo blato. Tek kad se umirim i prepustim im se, prestanu da me dave. Potonem svesno do kraja jer znam da je dole dno, a kad osetim tlo pod nogama, ja se od njega odbacim još jače nego ranije da bih isplivao brže. Toliko sam se izvestio u tome da moji bedaci sada traju samo po nekoliko sati. Ja i moje crne misli smo vrlo bliski neprijatelji. Znamo se jako dobro.

Ljubav živi večno

blogdan1Loše životne periode i događaje posmatra i kao lekcije, i kao testove znanja i izdržljivosti, ali i kao periode kroz koje svi postajemo bolji ljudi. Tvrdi da je ljubav vidovita i predodređena da traje zauvek.
-Jednokratna, vremenski ograničena ljubav je oksimoron. Te ljubavi koje imaju krajeve, raskide, završetke to nisu ljubavi. To se zove zaljubljenost, kres kombinacija, strast, zaslepljenost, loše prijateljstvo, loša komunikacija… Ljubav možda menja oblik i intenzitet, ali nikad ne može da nestane ili da ne uspe, jer je stanje bića pojedinca i ne zavisi od drugih, zato nema rok trajanja i zato je vidovita. Ako ne uspe, znači da nije ni postojala. Nije bila ljubav. Problem je što ljudi shvataju ljubav samo kroz princip primanja, dobijanja, da je osete od drugih, što je potpuno pogrešno. Ljubav je davanje, davanje i davanje i još bezrezervnog davanja. Ljubav zna da će uvek pobediti, kad je prava. Ljudi su ti koji to ne znaju.
Ljubav je ideal, isto kao sloboda i istina- tvrdi Bogdan čije viđenje tog ideala mu ne dozvoljava ni da pomisli da ljubav može da ne uspe.
-Samo one ljubavi koje smo pustili i od kojih smo odustali nisu preživele. Zato nisu uspele, našom krivicom. Pošto je ljubav stanje bića, ona daje snagu, daje veru, ne ubija nadu, širi vidike, prevazilazi prepreke. Eto tako se od nje živi. Ljudi koji nose ljubav u sebi su optimisti, preduzimljivi, kreativni, širokogrudi, humani… Oni na tome žive. Bez leba mogu, al bez svega toga ne.
Bogdan podseća da je svako spreman da postane roditelj čim mu sazru sekundarne polne karakteristike, ali da bi bio DOBAR roditelj je potrebno mnogo više od toga.
-Spreman je tek onda kad dete rodi svesno, iz ljubavi i sa spremnošću da će mu ukazati maksimalnu ljubav, pažnju, brigu i sigurnost. Omaknuta deca događaju se samo ćaknutim roditeljima.

Branka Gajić

10 BLOGDANOVIH poruka

1. “Ne razumem te veze u kojima idete na letovanja, a iako ste jedno pored drugog duše vam zimuju odvojeno.”
2.“Strašno je kad vezu iz ponora vade zajednički prijatelji, rođaci i kredit umesto zajednička ljubav, poverenje i strast.”
3.“Iako vam je rečeno da u nekim godinama morate da imate ozbiljnu vezu, ili da u nekim godinama ne smete da nemate vezu ma kakva god ona bila, znajte da je bolje biti ni sa kim nego sa bilo kim.”
4.“Kome još treba polovina da bi bio ceo? Znači da ili nije potpun, ili mu fali neko polovičan. Dajte sebe celog, a kad to uradite isto toliko ćete dobiti natrag. Tada ćete shvati da su dvoje celih sa istom vizijom uvek jači od dvoje polovičnih u istoj celini.”
5. “Dok ste zlopamtila nećete imati priliku da budete bolji ljudi. I znajte da sve dok ne rasčistite sa lošim stvarima iz prošlosti svoje porodice, nećete moći da budete dobar primer onoj novoj koju gradite.”
6. “Pustite da vas ljubav umaže, da vas seks ukalja, da vas veza samelje. Pustite da se od tako velikih osećanja osetite toliko malim, a da vam ujedno daju toliko snage da budete najjači na svetu.”
7.“Jedino čovek koji je u stalnom pokretu može naći motivaciju u svemu i svakome, a želje se ostvaruju samo onima koji žuljeve sa usedelih guzica zamene žuljevima na rukama i onima koji kad peče stisnu sebi zube, a ne mami suknju.”.
8.“Nije popularno pokazivati emocije. Osim možda kad neko umre pa na sahranama. Tad je nekako razumljivo. I nikom nije patetično. Ali je dockan. Tad više nikoga nije briga…”
9.“Ne morate ostajati u brakovima koji su loši, ali morate i nakon razvoda biti dobri roditelji. Dobri roditelji imaju strpljenja, pažnje i ljubavi za svoju decu. Dobri roditelji komuniciraju međusobno zarad dobrobiti svoje dece…”
10.“Ne izrastaju deca u loše ljude zbog loših brakova, nego zbog loših roditelja. Ne može dobar brak zamaskirati lošeg čoveka, niti loš brak može uništiti dobrotu u čoveku…”

Život izvan zone komfora (Bogdan Stevanović BLOGDAN)

 

7 Comments

  1. mila
    26/10/2016 at 21:35 — Reply

    Decko, svaka cast!!! Godiste si mog sina koji je zavrsio faks u roku, ima silne licence i javlja se na svaki oglas… NE VRAĆAJ SE, drago dete!!!! Slucajno sam u Bazaru naletela na clanak o tebi i ulepsao si mi dan!!! Svako dobro, Mila , stara zemunka

  2. mila
    26/10/2016 at 21:39 — Reply

    P.s. Zaboravih: Dugo godina sam bila u braku samo zbog dece dok se nisam jednog jutra probudila i shvatila: Ja vise nisam srećna… Sv.jovan 2004.i to je bio kraj koji smo deca i ja lose, lose prezivela…

  3. Žana
    09/11/2016 at 17:22 — Reply

    Poštovanje mladom čoveku!Svako dobro!

  4. Ljiljana
    12/01/2017 at 13:24 — Reply

    Sve kako ja mislim i osecam, ti si napisao, hvala ti.

  5. Milan
    29/01/2017 at 17:22 — Reply

    Odlicni principi. Samo tako treba ziveti i ponasati se. Pozdrav, Milan

  6. Beta
    18/04/2017 at 11:06 — Reply

    Tvoje riječi su mač svjetla u ovo doba tame. Hvala izvoru koji kroz tebe govori ljubavlju i istinom, hvala i tebi koji se ne bojiš ni visine ni dubine.

  7. Duda Alapaca
    25/05/2017 at 23:56 — Reply

    Puno mi Znaci tvoje pisanjem potovani I divni mladi covece,moja deca razviaju svoju svest ,pronalaze odgovore I dobijaju potvrde onoga stA jesu a I nisu savladala.Mene cinis srecnom.Hvala I zdrav I Srecan da si,ma gde da si,😊

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Zašto su zagrljaji lekoviti? (Maja Volk)

Sledeći tekst

Hrono palačinke sa heljdinim brašnom